beyond the bounds

      Njegovo odbijanje ju je prvo pogadjalo. Nije se osecala povredjeno. Osecala se izazvano. Ipak on s pocetka nije shvatao u sta se upusta. Ona od trka nije nikada odustajala, takmicila se jedino ako je sigurna u pobedu i sigurno gubljenje nije bilo ono sto je znala kako se radi. Ona nikada nije gubila. Ili je pobedjivala, ili se nije ni igrala. Ne moze se reci da je isla uvek sigurnim utabanim putem. Njeni izbori vise se mogu svesti na vesto proracunat rizik, na neke uske staze, one kojima se redje ide.

         Nije bila sigurna sta je hteo tom svojom nenadanom hladnocom da postigne. Mozda da je odgurne od sebe, ili da u njoj probudi neku vecu zelju, neku jacu od one koju je do sad nosila sa sobom. Ali svakako nije uspevao ni jedno ni drugo. U njegovim ocima mogla je da vidi one sitne iskrice topline i zelje koje su joj odobravale ostanak i dalje probijanje tim putem kojim se sama borila.

         Ipak pocela je da oseca blagu nelagodu kako je vreme prolazilo. Nikada nije bila nesto suvise sigurna u svoje sposobnosti zavodjenja, ne zato sto nije imala uspeha, vec nije bilo preke potrebe da se njima koristi. Ako je nekog htela, znala je kako da ga pridobije posle dovoljnog vremena. Specijalne vestine nikada nije dozivljavala kao nesto neophodno. Uvek je bila susdrzana, retko prelazeci preko granice koju zacrta. Ali sada je osecala zelju da pobedi, da dokaze da moze, da dokaze da nije izdrzljiv kao sto misli. Htela je ovaj put da bude bolja. Takmicenje je ono sto ju je oduvek pokretalo. A takmiciti se s njim...

         Njega je sve to zabavljalo. Nije imao nameru jos dugo da se pravi ravnodusnim. I sam je postajao gladan njenog tela i njenih uzdaha. Mozda jos nekoliko dana. A prijao mu je njen trud, paznja koja se iz dana u dan sve vise pojacavala i dobijala neku novu dimenziju i otkrivala neku neotkrivenu dubinu. Pored svega toga, cinilo mu se da to sto je iznutra tera da uporno pokusava nije sama zelja koju je zeleo da pojaca i rasplamsa, vec nesto drugo cemu nije znao poreklo. To je cinilo da se oseca pomalo nelagodno i da se pita da li je pogresio.

         A danas je odlucila da privede kraju to pretvaranje i izigravanje hladnoce. Osecala je zar u njegovim ocima kako gori i przi ga iznutra i osecala je potrebu u sebi, urodjenu, ljudsku potrebu da se osvaja i prezivljava. Danas ga je htela. Dobice ono sto hoce. Dok se spremala i oblacila pitala se, sta ako ne popusti? Sta ce onda uraditi? Mozda je ipak pogresno to sto radi. Sta ako je to odbijanje bas to - odbijanje? Ne... To nije htela, nije umela da prihvati.

         Lagano je ispijala svoje pice osecajuci kalo je greje iznutra. Gotovo da je u vazduhu mogao da oseti miris njene zelje. Miris zedne zivotinje, zedne i poludele, kao u pustinji, bez kapi vode, bez kapi icega sto bi utolilo potrebu koja je lomi iznutra. Polako se podigla. Dosla je laganim korakom ispred njega. Da je svetlo bilo malo jace, mogao bi da vidi koliko joj se crvene obrazi. Da li od stida, zelje, pica, vrucine? Zar je bitno...

         Izula se polako. Svaki pokret bio je spor, kao u usporenom filmu. Kretala se kao akrobata po zici, nezno i sneno, pazljivo. Odgurnula je cipele u stranu. Smestila se izmedju njegovih kolena. Polako je podigla levu nogu i naslonila se vrhovima prstiju o naslon fotelje pored njegove glave. Haljina se sama podigla do njenih prepona otkrivajuci da nema gacice. Pratila je njegov pogled dok je prste zavlacila ispod ruba carapa, hvatajuci ga i povlaceci ga dok nije dosla do clanka, onda je lagano spustila nogu i skinula je do kraja. Kada je skinula i drugu videla je kako plice dise.

         Okrenula mu je ledja i skinula haljinu u jednom kracem momentu. Ostala je potpuno gola. Sela je na mali stolic ispred njega i rasirila noge. Bio je blizu nje. Mogao je da oseti njen miris koji se rasirio sobom. Gledala ga je direktno u oci ne bezeci od njegovih ociju. Sklonila je rukom kosu sa ramena. Lagano je noktom zakacila bradavicu koja je vec bila izdajnicki zgrcena u njegovom pravcu. Spustila je ruku preko stomaka prateci liniju po sredini. Pomerila se jos ka njemu. Uvukla je jedan prst u sebe i izvukla ga vrlo brzo. Zatim je ustala, pazeci da negde ne obrise ruku, i opkoracila njegove noge. Prstom je presla preko njegovih usana, jednim dugim, sporim pokretom. A onda je liznula taj trag sopstvene zenstvenosti na njegovim usnama.

         Osetila je maleni drhtaj u njegovom telu. Spustila je svoju guzu u njegovo krilo. Nasmesila se samozadovoljno kad je osetila nesto cvrsto na svojim preponama. Stegla ga je butinama i uzdahnula tiho u njegovo uvo. Zabacio je glavu kao da pokusava pobeci od nje, ili izbaciti nesto iz svoje glave. Videla je vene na njegovom vratu kako su napete, i osecala ukocene misice. Nezno je naslonila usne na njegov vrat prateci ritam krvi koja je tekla ispod koze napinjuci je u pravilnim razmacima i polako, usisavajuci njegovu kozu, klizila svuda.

         Uhvatio ju je iznenada za kosu i povukao njenu glavu nazad. Grubo joj je stezao nemirne pramenove kose i vukao joj glavu nazad. Krenula je da ga poljubi, ali je njegov stisak bio prejak. Ranjeno je zacvilela otimajuci glavu. Dobila je samar. Ni slab ni jak. Onaj od koga je jos jace osecala svu zelju koja se nagomilala u njenoj unutrasnjosti.

- Sta treba da kazes kad nesto hoces, hm?

Pogledala ga je ljutito u oci.

- Necu.

- Ccccccc. Brzo zaboravljas. Pitam se, vredi li onda truda? Sta ti mislis?

        I dalje ju je jako drzao i priblizavao se njenom licu. Mogla je da oseti njegov dah i njegove usne na kozi, tako blizu, sasvim blizu, cinilo joj se da je boli sama ta blizina.

-Ako mislis da ne vredi sto me ne isteras napolje?

-Hm... Kasnije cu te kazniti za ovo ponasanje.

        Nasmejala se glasno, koliko god je mogla u tom cudnom polozaju, namerno, provocirajuci. Igrala se na granici dozvoljenog. Potiskivala je nazad misli o tome da li je preterala. Nije bilo bitno. Morala je da ga gurne preko ivice. Htela ga je veceras. Sad. Odmah!

-Umes li ti nesto da radis ili samo pricas, gospodine?

-Jel to progovaras ti ili tvoje potopljeno medjunozje?

        Pocrvenela je preko usiju od te njegove opaske propracene cinicnim osmehom. Viknula je protestvujuci i otimajuci se iz njegovog stiska. Desetak sekundi se branila od njega i sebe, a onda se smirila.

- Ja mogu da te drzim ovako do ujutru. Je li to ono sto hoces?

Kratko se premisljala. Postojao je samo jedan odgovor na to pitanje.

- Ne...

-Onda?

        Stegla je ljutito zube. Ovo je trebalo da bude njeno vece. Ona je trebala da bude ta koja ce da se igra sa njim i njegovim strpljenjem. Sad se opet on igrao s njom.

-Molim te.

Tiho je prosaputala. Gotovo necujno.

- Molim?

Rekao je primaknuvsi se njenom licu jos malo, okrznuvsi je usnama.

- Ali obrati paznju, hocu da molba bude iskrena i da me ubedis da je to ono sto hoces. Potrudi se.

        Borila se izmedju zelje da mu udovolji, da bude zadovoljena, da ga spali sopstvenom zudnjom i besom koji je rastao u njoj. Nije to bila ljutnja vec razjarenost od nezadovoljene zelje.

         Duboko je udahnula i zatvorila oci. Pogledala ga je zeljno i ceznjivo i nasla najmaznija glas u svom repertoaru.

-Molim te, molim te, igraj se sa mnom, uzmi me, radi mi sve sto pozelis, molim te, zelim te jako.

         Nije ni zavrsila recenicu, a vec ju je nosio u krevet. Smesio se dugoocekivanom olaksanju. A smesila se i ona noci koja je tek zapocela.

          Mlad mesec drzi u zagrljaju jedva vidljivu zvezdu. Restoran na Savi pruzio je utociste vecerasnjoj proslavi. Grupa od desetak ljudi sedela je za stolom. Ostaci vecere jos su stajali u umrljanim tanjirima ispred njih. Ispijali su uglavnom vino i neke mesavine koji ni sami nisu mogli bas definisati. Jedna stolica ceka svog gosta, prazna. Vece je vec odmaklo, svi su se opustili, pricaju se sale i prepricavaju dogodovstine. Smeh se kotrlja po vetru koji dolazi sa reke.

- Mislim da ona tebe trazi.
Govori mladic muskarcu na celu stola pokazujuci rukom neodredjeno u pravcu mlade gospodjice koja stoji na ulasku u restoran i klizi pogledom nenaviknutim na tamu preko guzve. Nasmesio se. Poslednji gost je konacno stigao.

          Pogledi su im se susreli. Nasmesila se u znak izvinjenja i koraknula mu u susret. Rodjendanske cestitke i uobicajene zelje uz smeh i malo bockanja nisu dugo potrajale. Poveo ju je do stola oslabadjajuci njene ruke poklona. Predstavio ju je kratko, mada se sa vecinom poznavala. Spustila se na stolicu koja ju je cekala i upustila se u kratak razgovor sa prijateljicom koju dugo nije srela.

          Nije volela okupljanja. Bila joj je odbojna ta lazna bliskost i neiskrenost koja se javljala u takvim situacijama i bila gotovo neizbezna. Zavist, toliko ukorenjena u ljudskom rodu i prezrivi pogledi na tudji uspeh nikada nije u potpunosti mogla da razume i prihvati.

          Cavrljala je sa nekoliko ljudi koji su joj bili najblizi. Osnovne dnevne teme bile su na pretresu. A onda se razgovor nekako naveo na njenu dogodovstinu sa jednog letovanja. Tada je putovala sa slavljenikom i ostatkom drustva sa kojim je tada redovno provodila vreme. Prepricavanje je pocelo i onda su upadali jedno drugom u rec, ispravljali se i smejali odmotavajuci klupko. Citava druzina pomno je pratila pricu i glasnim smehom podrzavala glavne naratore. Pratila je pogledom ljude i svog prijatelja i pripremala se da ga prekine na delu koji je sledio, unapred se osmehujuci onome sto je dolazilo.

          U najudaljeniji deo stola kratko je zavukla pogled. Udahnula je da nastavi, a onda je najednom vratila pogled tamo gde je bio malo pre. Zeleni mrak sa nadmocnim osmehom posmatrao ju je iz tog coska. Nije vise cula dokle je prica stigla. Osetila je kako joj se koza duz kicme jezi i kako se taj grc siri kroz nju izbijajuci joj vazduh iz pluca. Zaboravila je sta je htela da doda. Nezno je otpila gutljaj svog pica i spustila casu na sto. Ruka naslonjena na prekrstena kolena treperavo je podrhtavala. Nije vise govorila, samo je tupo fiksirala fleku od vina na salveti ispred sebe.

          Krajickom oka uhvatila je pokret u tom delu prostora. Podigao se i gledala je njegovu figuru kako se krece i obilazi okolo provlaceci se kroz guzvu. Pozdravio se sa slavljenikom, izvinio se sto mora da krene, neodredjeno klimnuo glavom ka ostatku drustva. Susreo joj se pogled sa njegovim. Pogled koji je trajao predugo za dva neznanca koji se slucajno sretose u zajednickom drustvu. Okrenula se ka devojci da joj odgovori na neko pitanje koje je pre par trenutaka cula nagde u daljini. Njega vise nije bilo.

          Nije se dugo zadrzala posle toga. Sacekala je dvadesetak minuta, a onda se i sama pozdravila sa drustvom. Nije bila sposobna za neki zahtevniji razgovor niti raspolozena za salu i smeh. Uvila se u sal da se zastiti od vetra i odlucila malo prosetati. Razmisljala je o njemu. O onome sto je sa njim podelila. Postojao je u njoj neki nagon koji ju je vukao u samo srediste te vatre kojoj nije htela prici. Cvrsto se drzala na distanci od njega opustajuci svoje odbrambene stege u retkim trenucima kada zelja nadvlada razum.

Uplaseno se trgla kada je naglo skrenuo ispred nje. Pogledala ga je puna besa. Zar nije otisao?
- Upadaj.
Kratko je rekao ne gledajuci je uopste.
- Hocu da prosetam.
Ukopala se u mestu nesigurna sta treba da uradi.
- Treba li sve da ti se ponavlja dva puta ili si u stanju nesto da poslusas iz prve?
Osetila je neodredjen bol u stomaku od njegovog pogleda. Mucnina joj se razlila po svesti i samo je cutke sela u kola i vezala pojas.

          Nekoliko minuta su se vozili u tisini. Sta god joj je palo na pamet da kaze ili upita, kada je trebalo da zausti, cinilo joj se najednom suvise ocigledno, trivijalno i glupo. Od svega je odustajala. Bes je zamenila neizvesnost i desetine mogucih scenarija. A ni jedan joj se nije svideo. Gledala ga je ispod oka. Nije obracao paznju na nju. Kao da je bila deo auta u kome se vozio sam. Skoncentrisano je gledao put.

          Bila je ljuta sto je posla s njim. Kako je mogla biti tako predvidljiva. Zasto je upadala u te njegove zamke? Zasto je mesao ono sto je bilo ograniceno na seks u svakodnevne situacije? Nije imala nameru da bude poslusa na sred ulice. To nije njena vizija stvari. Zasto je dopustala sebi da se priklanja njegovim nacinima? Zasto bi oni bili ispravniji od njenih? Zasto nije imala volje da im se suprostavlja?

          Stali su na crveno. Sat koji je odbrojavao saputao je da im ostaje jos 47 sekundi tisine. Naglo se okrenuo ka njoj pritiskajuci joj rukom ramena na sediste i poceo da je ljubi. Ugrizao joj je usne i ljubio je kao sto preziveli mornar nakon brodoloma nasrce na zenu ljubeci sam zivot. Njene usne su odgovarale, njeno telo se budilo i napinjalo ka njemu, ali su ruke gurale njegovo telo dalje od nje. Nije se previse brinuo zbog toga. Razum ce zacutati kad tad. Bio je dobrog raspolozenja veceras.

- Strah te da te vide sa mnom, hm?
Prevrnula je ocima sa nevericom u pogledu.
- Vozis, htela bih da stignem kuci u jednom komadu.
- Ko ti je rekao da ides kuci?

          Vragolasto se nasmesio povijajuci usne na jednu stranu. Iznenadjeno ga je pogledala. Negde joj se palila lampica koja je saputala da treba da protestvuje i da se buni, ali se nije mogla setiti kako se to radi. Okrenula je glavu udobnije se namestajuci i zagledala se kroz prozor.

                    Glasno se nasmejao, krstareci na drugi kraj grada.

         Bezglava zver ukrala je san veceras od njega. U neko doba noci shvatio je da prevrtanje po praznoj postelji bez mirisa nece biti od pomoci. Legao je na parket u dnevnoj sobi. Hladnoca mu se lepila za kozu i prijala mu. Gotovo je mogao da oseti kako mu nikotin struji do mozga i nazad. Uzivao je u tom osecaju. Nekih losih navika nikada nije ni pokusao da se oslobodi.

        Nije palio svetlo. Cemu narusavati savrseni sklad mraka i uzarenog kraja cigarete iz koje se valjao dim koji je imao njen oblik. Zmirkao je ka fotelji ispred koje je klecala pre neko vece naziruci u tami obrise njenih krivina. Plasio se njene blizine, plasio se njenog odsustva. Prezao je od potrebe u koju moze prerasti zelja koja ga trenutno opseda.

        Jer, svaka vecnost je kratka. Svakom izgovorenom zauvek jednom svane kraj. I taj trenutak u kome se izgovara cini taj kraj za toliko blizim i osetnijim. A on nije voleo krajeve. Uvek je zurio preduhitriti ih i odleprsati sa mesta na koja su oni trebali stici. Nije on bio jedan od onih sto traju, on je prosto bio, u bezbroj malih trenutaka koje je obelezio svojim postojanjem, kao male minijature, skupljene u debelu zbirku godina.

        Naucio je svoje slabosti zavoleti, negovati, a onda ih izloziti podsmehu, omalovaziti ih i unistiti i svesti na pepeo kojim je popunjavao sve zaostale pukotine. Ta predsatava jakog bila je samo senka na svetlu koja je pod cudnim uglom osvetljavala sve ono malo u njemu. To saznanje nije ga cinilo nestabilnijim na sosptvenim nogama, ne, svesnost ga je cinila spremnijim da niske udarce zivota podnese na obe noge, cvrsto drzeci tlo pod nogama.

        Ona je nacela taj celik kojim se ispunio. Kao sto voda sa sobom donese rdju i natvrdjem gvozdju pretvarajuci ga u neupotrebljivu gomilu nicega. Toga se plasio. Koliko god je stiskao imao je osecaj da mu klizi niz ruke i razliva se po njemu kao reka bez obala ciji tok nije mogao razumeti u potpunosti.

        Najveci strah potice od samog straha. Sam sebe radja i sam sebe potire. Uvek je prisutan, i potisnut cuci u nekom cosku cekajuci trenutak kada covek, umoran, na tren spusti ruke, odlozi oruzje i skloni znoj sa cela. A onda naidje kao talas, preplavi sve pore i citav um obuzme drhtavo osecanje, koje veze ruke, skameni noge, zaledi sve misli. Sve sto odise zivotom je srce, jako, bez umora, koje bubnja sve jacim ritmom.

        Nikada ga povrsnost nije zadovoljavala. Uvek je hteo vise, dublje, jace. Voleo je zaroniti i istrazivati, cackati po tudjim dubinama, ispitivacki promatrati. A u njoj je video plodan materijal za svoj sledeci eksperiment. Hteo se zavuci u njenu glavu i razumeti. Ne razumeti radi nje same, nikada se nije zanosio laznim altruizmom i humanoscu. Razumeti da bi mozda bolje razumeo nesto u sebi. Hranio se pozudom koju je podsticao. Hranio se urlicima nutrine koje je znao osluskivati danima slusajuci one reci koje se ne izgovore, koje ostanu zaglavljene iza zuba, iza zebnje, slikama u pogledu za kojima je tragala, ne za onim sto je videla.

        Uvek se pitao sta je iza. Sta je tamo daleko. Sta se nalazi sa druge strane ogledala. Sa druge strane zenica tako dubokih u svom crnilu. Uvek je ostajao fasciniram ljudskom reakcijom na bol. Ljudskom reakcijom na neocekivano. Voleo je rastezati taj baloncic ljudskog uma, igrati se sa razmisljanjima, sa mastom, sa slutnjama i nemirima koji treperavo sjaje kao plamen svece na vetru.

            Dani su nemilosrdno prolazili jedan  za drugim. Svakodnevne radne obaveze i problemi gotovo sasvim su izbacili iz misli dogadjaj od pre dva meseca. Pre nedelju dana joj je pao na pamet. Samoca, nedostatak partnera i bujna masta ucinili su svoje. Pitala se da li je promenio broj, da li bi se setio ako bi ga pozvala, da li bi bio ljut. Mozda ravnodusan?  Svako malo bi joj misli odletele na tu stranu, ni na sta ceo dan nije uspevala da se skoncentrise.
A onda je u jednom neprimetnom trenutku prelomila...

           Ili bolje reci tek nacela svoju odlucnost, jer to vece dugo se prevrtala po krevetu nesigurna i sumnjicava. Nije sumnjala u to zeli li da ga vidi. Ne, u to je bila sasvim sigurna. Ono sto ju je uznemiravalo bila je njegova reakcija. Sa tim da moze biti odbijena i ismejana nije se mogla pomiriti. Sa tim da je zaboravljena.

           Prebirajuci po glavi razloge i kopajuci po sebi u potrazi za zenskom intuicijom, kako je sebi govorila, a zapravo trazeci maleni znak odobravanja negde u svojoj svesti, utonula je u san. Oko 3 sata i nesto sitno minuta se trgla. Kao da nije ni prekidala misli snom ili kao da je san bio samo sledeca faza razmisljanja, dohvatila je telefon i otkucala jednu rec i dva slova, stisnula send i vratila se spavanju.

           "Dodji" mu je igralo na ekranu telefona. Rec koju isprva nije ni razumeo. Samo je tupo zurio u poruku, pa u sat, pa nazad na poruku. Nepoznat broj. Opet otvara poruku, zmirka. A onda je spazio ispod praznog reda inicijale. Njeni inicijali. Neverica kao ostrica mu je prosekla svest. Ona... Smesak na usnama. Spustio je telefon na stocic pored kreveta. Sutra...

           Do podneva se pitala da li je dobio poruku, da li se setio, kako je reagovao. Pitala se sta ce odgovoritii. Trzala se na svaki zvuk koji podseca na vibraciju telefona. Onda je popodne ubedila sebe da je bolje da ne odgovori, da je to ludost da je greska. I zaista nije osecala ni radost ni razocarenje zbog tisine u kojoj se nasla.

           Oko 22h telefon je zazvonio. Skocila je sa dvoseda i dohvatila telefon u istoj sekundi. On. Obisla je krug oko stocica u dnevnoj sobi. Sela na fotelju. Ustala. Otisla u kuhinju. Javila se. Vise iz straha da ce telefon prestati da zvoni nego iz potrebe da se javi.
- Da?
Kratka pauza u kojoj je zaustavila dah.
- Ti si?
Upitala je malo nesigurnije. Odmah se ugrizla za jezik i pogledala u plafon trazeci spas.
- Ja sam. Trazila si me sinoc. Slusam...
Trazila je smisao u njegovim recima. Bescujno je uzdahnula. Opsovala ga je u sebi sto toliko nije od pomoci.
 - Pa trazila sam te jer sam htela da te vidim, da popricamo posto sam prosli put tako nestala, zao mi je, ali eto mislila sam da ne bi bilo lose mozda, ako zelis, ovih dana, ako si slobodan...

           Grleni smeh sa druge strane ju je prekinuo u pola recenice. Ili tacnije rafala reci koji je ispalila u tek nekoliko sekundi.
- Macko, sve je u redu. Nisam ljut.
Nije bila sigurna kako da reaguje. Nije bila sigurna sta treba da kaze.
- Slobodan sam prekosutra. Mozemo se naci na kafi da se ispricamo. Ostala si mi duzna jedan razgovor prosli put.
Glas mu je bio vedar. Nije bilo ni traga ljutnji. Radovala se. Ali je bila uzdrzana.
- Moze. Javi se da se dogovorimo kad i gde.

           Nasmesila se posto su zavrsili razgovor uz par uobicajenih recenica. I namignula sama sebi. Bice dobro. Sve ce biti dobro.

           Znao je sta treba da uradi, kako da se ponasa, sta ce reci. Ipak ceo taj dan je bio blago uznemiren. Neizvesnost ga je cinila napetim. Jedva je cekao da dodje vece.

           Ostro kucanje na vratima ju je trglo iz misli. Presla je pogledom preko sata na zidu dok je ustajala iz fotelje nekako lenjo. Kasni... Zamisljala je njegove ruke, miris, oci. Skljocanje kljuca koji je zurno okretala u bravi izgledalo je kao odbrojavanje. Pre nego sto je otvorila vrata pogledala se u ogledalo. Obicna crna haljina, bez ukrasa i dodatnih detalja, opustena, lezerna, malo iznad kolena, bosa. Pogledala je oci koje su je gledale iz ogledala i nasmesila im se kratko, jedva primetno. Stegla je odlucno kvaku.

           Nakon sto je otvorila vrata nekoliko trenutaka ga je gledala. Nista se nije promenilo. To je bio on. Bas onakav kakvog je ostavila onog jutra. Bio je poznat i nekako stran u isti momenat. Pomerila se u stranu. Dok je prolazio pored nje osetila je onaj isti parfem koji je na njemu mirisao i ono vece. Telo je reagovalo na njegovu blizinu. Tek sad je primetila koliko je vislji i krupniji od nje. Ono vece joj je stajao iza ledja, nije ga videla ispred sebe, osim dok su lezali...

           Nije bio siguran sta se desava. Cuo je korake u stanu, a onda je predugo trajalo cekanje da se vrata otvore. Kada ih je otvorila video je na njenom licu zbunjenost. Mali trag neprepoznavanja i sumnje. Brzo se sklonila u stranu. Progurao se pored nje u maleni hodnik i izuo se. Pitao se hoce li nesto reci ili ce samo cutati. Smesio se i cekao njenu reakciju.

           Nije sacekala da se raskomoti do kraja, odmah je krenula u dnevnu sobu pruzajuci mu pogled na svoja ledja. Nije ocekivala da ce je stici koji sekund kasnije i zaustaviti je. Naslonio ju je na stok vrata drzeci ruke naslonjene oko njene glave. Priblizio je svoje usne tik do njenih. Nije ih pomerao. Nije nista govorio. Nije se micao. Krenula je da se izmakne.
- Mirna.

           Pet slova se tako lagano skotrljalo preko njegovog jezika. Gotovo sapatom. Ukocila se. Gledala je u njega, ravno u podnozje vrata. Stegla je pesnice. Osecala je ivice noktiju kako se zarivaju u kozu na dlanovima. Odvracalo joj je paznju od onoga sto se desavalo.
- Dosao sam. Sta ces sad?

           Mogla je da vidi kako se smesi. Kako je cacka. Nije u sebi imala previse hrabrosti. Ali zato inata nikad nije falilo.

           Podigla je visoko bradu, prekrstila je ruke na grudima, a zatim polako podigla pogled skroz do njegovih ociju.

- Planirala sam da te ugostim, ali bi izgleda trebalo samo da donesem lampu da mi je uperis u lice i budes sasvim u elementu.

           Takav odgovor nije ocekivao. Izgleda da ju je teze zbuniti. Fino... Spustio je ruke i pomerio se u stranu propustajuci je da prodje. Kratko mu je klimnula glavom i osetila da se zabavlja. Usla je u dnevnu sobu i pustila ga da se smesti.

- Ja sedim tu. Pomeri se u fotelju.
Blago je stegla ivice usana i podigla obrve cekajuci da se pomeri tamo gde mu je rekla.

           Ostro ju je pogledao. Neko bi da se igra... Bez izraza na licu se pomerio i nezainteresovano poceo da razgleda prostoriju.

           Kao da se odmeravaju pred okrsaj, bez direktnih pogleda i naglih pokreta, narednih nekoliko minuta prosli su u tisini i opreznosti. Onda je otisla da kuva kafu bez reci.

           Pre nego sto je toga postala svesna proslo je vise od sata kako sedi u njenom stanu. Prijatno su pili kafu i pricali o stvarima koje se ni malo nisu ticale njih i onoga sto se desilo one noci. Smejala se i bilo je prijatno. Iznenadjujuce prijatno i opusteno.

- Onaj ispad je bio jako ruzan i nekulturan. Nisam to ocekivao od tebe.
Skrenula je pogled u stranu na ove reci. To je bio njen odgovor.
Uzdahnuo je.
- Dakle?
- Sta dakle?
- Nemas nista da kazes povodom toga?
- Mislim da nema potrebe ista da se kaze.
- I u 3 izjutra me budis zato sto nemas sta da mi kazes?
Prevrnula je ocima i zavrtela glavom.
- Zasto da isticemo ono sto je ocigledno? Bas uzivas u tome?
Gledao ju je. Nije bio siguran sta je u njenoj glavi, a ona nije bila voljna o tome da prica. Video je da pritiskanjem nece nista uraditi. Povukao se korak nazad ostavljajuci joj prostora da dise.
Tisina je trajala predugo.
- Hoces da odem?
Pogledala ga je iznenadjeno.
- Ne.
Odgovor je bio tako brz da sumnji u iskrenost nije bilo mesta.

           Pomakao se malo napred i polako spustio soljicu na tanjiric. Naslonio se laktovima na kolena i u jednom dugom pogledu potrazio malo potvrde u njenim ocima.

- Da li se nesto promenilo za ovo vreme koliko se nismo culi?
- Kako mislis?
- U smislu onoga o cemu smo razgovarali...
- Ne...
- I dalje to zelis?
- Da.
- Ne na jedno vece. Na neodredjeno?
Uzdah.
- Mozda.
- Mozda nije odgovor.
- Zelim...
Cutao je neko vreme, a onda se ustao.
- Treba da krenem.

           Posmatrala ga je. Nije joj bilo jasno sta je pogresno rekla da je tako naglo skocio. Krenula je za njim ka ulaznim vratima. Spreman je cekao da mu otvori. Nije to zelela. Zelela je jos malo da ostane ovde. 

- Neces da me poljubis za laku noc?
Nakrenuo joj je obraz i spustio se malo da moze da ga dohvati.
- Pa nisi zasluzio.
Isplazila mu se uz smesak. Opet je bio opusten.

Sledeceg trena je bila pribijena uz vrata dok je njegovo telo bilo pribijeno uz nju.
- A sta sam zasluzio?
Gurala ga je od sebe, ali se nije micao. Stegla je zube i ljutito ga pogledala.
- Nerviram te?
Prevrnula je ocima.
- Svasta bih ti uradio sad... Ali se plasim da ces pobeci.
Gledao ju je smeseci se.
- Plasis se ti sam sebe.
- Opa! Maca nije pojela jezik. A zabrinuo sam se na trenutak.
- Mogu misliti...

           Razmakao joj je noge kolenom i zavukao ruku pod haljinu. Pocela je da se vrpolji i da se brani. Krenula je da mu se izmakne, ali ju je cvrsto drzao drugom rukom i pritiskao telom. Stegao joj je sakom unutrasnju stranu butina. A onda se naglo odmakao.

           Ubrzano je disala i popravljala kosu. Nije ga gledala. Nakasljala se. Otvorila je polako vrata, samo malo.
- Javicu ti se. Sve ce biti u redu.
Sapnuo je i nasmesio se ugodno. Otvorio je vrata do kraja.
- Misli svojom glavom i opusti se.
Poljubio ju je u obraz i izasao.

           Zatvorila je vrata za njim bezizrazajnog lica. Shvatila je da zaista zeli da bude pored njega. Zeli da provodi vreme sa njim. Zeli da se igra s njim. Vreme provedeno sa njim je zabavno i ispunjujuce. Nije dosadan. Nije predvidiv. Nije glup. Njegovo prisustvo prija. On prija...

           Misli svojom glavom i opusti se. Kao da je lako opustiti se...

             Vozila je autoputem. Jos sat vremena i bice ponovo u svom toplom stanu, bezbedna, sama, sigurna. Sama... Vrtela je u svojoj glavi kadrove sinocne predstave. Glavne uloge joj nikada nisu stajale, uvek je vise uzivala biti samo posmatrac ili kriticar. Ipak, ove uspomene su je terale da se smesi i da nesvesno skuplja butine. Pitala se hoce li biti ljut dok je ujutru krisom napustala hotel i bezala kao sto krivac bezi sa mesta teskog zlocina. Tri sata nakon toga usledili su njegovi pozivi. Ni na jedan nije odgovorila. Tako je odlucila. Ne, nije to bila neka nagla odluka, ona ni u cemu nije brzala.

            Sve je isplanirala jos mnogo pre nego sto je krenula na taj put. Znala je sta zeli od njega, otprilike je naslucivala sta on zeli od nje i kada je konacno bila tako blizu ostvarenja onoga o cemu je dugo mastala nije smela da dozvoli da se potkrade bilo kakva greska.

            Tamo je ocekivala da ce naci zadovoljenje za svoja cula, za strast koja nije imala gde da izadje iz nje dugo, dugo vremena. Nije zelela da priusti sebi jutro u kome ce oboje skretati pogled, jutro ispunjeno nepostavljenim pitanjima, sumnjom, bespotrebnim nadanjima i iluzijama da kraj puta kojim su krenuli sinoc nije dosao. A da je ostala, nasla bi se u bas takvoj situaciji.

            Ona na kolenima ispred njega, njena kosa u njegovoj ruci, ulazi u nju sporim ali postojanim pokretima ispunjavajuci je. Pocinje da se vrpolji. Samo se spustio telom preko nje pritiskajuci je na krevetu, ne dopustajuci joj previse pokreta, ceka par trenutaka da se navikne na ritam, a onda pocinje jace... Osmeh...

            Miris njenog vrata, kosa, meka koza na ledjima, uzdah. Osmeh.

            Pogled iza polusklopljenih kapaka, nadrazena koza, stisak kolena koji jos oseca na svom struku, vlazne prepone, poljubac. Ili je to bio vise ugriz.

            Zvuk kontakta koze, udarac dlanom po guzi, crvenilo, osecaj zarenja, bol, jos jace, deset bez pauze, dalje bez brojanja.

            Stisak rukama, njegovi prsti zariveni u njene butine, jezik na usnama, na vratu, zubi, vrisak. Tisina...

            Osmehuje se opet, okrece se na stranu, sneno otvara oci. Trazi je pogledom, krevet je prazan. Soba? Ustaje tromo. Haljine nema na podu. Doziva je. Umesto odgovora cuje samo odjek svoga glasa. Ne pronalazi pogledom ni jedan njen trag. Zove recepciju. Gost sa tim imenom jutros rano se odjavio. Soba je placena. Ne, nema poruke. Bes...

            Ugasila je telefon. Zvuk zvona joj ide na zivce. Postaje nervozna. Topla kada resice sve. Nema vise potrebe o tome da razmislja. Dobila je sta je htela. Coveka prijatnog izgleda, ostrog glasa, cvrstih ruku koji je ispunio njene zelje. Dobila je seks o kakvom je mastala. Dovoljnu dozu grubosti, nekontrolisane strasti, slobodu da reaguje onako kako se oseca bez kocnica, bez stida, bez straha. Da je ostala to jutro, prvo sto bi videla u njegovim ocima bilo bi bas ono sto nikako nije htela, sopstveni stid. Podsecanje na ono sta je uradila. Podsecanje da to nije ono sto je drustveno prihvatljivo, nije ono sto se od nje ocekuje, nije ono sto bi sebi trebalo da dozvoli. Nije kulturno, a ona je kulturna devojka, zar ne?

            Spustila je nogu na gas. Mislice o tome nekad kasnije. Bilo je lepo. To je jedina istina. I to je sve o cemu treba da razmislja kada se toga seti. Zavrsila je s tim. Trebalo joj je samo jednom da oseti tu slobodu i tu vrstu uzitka. A bilo je drugacije nego ista do sad. Nasmesila se...

            Okrece zurno njen broj. Zvoni... Predugo zvoni. Okrece opet. Opet. Opet. Pozvani korisnik trenutno nije dostupan. Uplasila se. Vrti u glavi jos jednom sve dogadjaje od prethodne noci. Nije uradio nista preterano. Cak neke stvari koje je planirao nije uradio. Nije postojalo nista sto bi bilo previse. Uzivala je u svemu. Uzdah ne laze. Pogled ne laze. Telo ne laze.

            Seda na ivicu kreveta. Zasto? Javice se do uvece. Mozda joj je samo trebalo vremena da malo razmisli. Da svari sve sto se sinoc desilo. Koliko god da su iskreno pricali pre toga, koliko god da su razgovarali, ipak je on samo nepoznati muskarac. Treba joj samo malo vremena. To je to. Zasto ne moze da ubedi sebe da je to istina onda?

            Prolazi kroz kosu prstima nervozno. Uzbrzano disanje, bespomocnost, trazi u glavi razlog, opravdanje, izgovor. Sta ako je nikada vise ne vidi? Mora je pronaci. Mora saznati gde je. Zeli je... Jos je zeli.

            Spusta se u penusavu penu. Toplota joj grli telo. Nezni osecaj opustenosti se siri polako kroz nju. Ugasila je svetlo u kupatilu i ostavila otskrinuta vrata da tek malo svetla iz hodnika moze uci. Spusta se jos malo nize u vodu i sklapa oci. Vidi njegov lik. On nadvijen nad nju, njegovo telo, kapljice znoja i napregnuti misici. Ugrizla je usnu.

            Otvara oci. Ne sme o tome da razmislja. Sutra se vraca svom svakodnevnom zivotu, svojim svakodnevnim obavezama. Sinoc je zavrsila sve sto je imala s njim. To poglavlje je gotovo. Ali bilo je lepo...

            Spusta prste do medjunozja. Bilo je... Njegov glas, usne, jezik. Reci koje je izgovarao. Od kojih je crvenela. Od kojih je osecala trnce u stomaku. Ponavljala je sebi prestani. Ali nije smirivala svoje ruke. Zelela je jos. Osecala je da radi sebi nesto sto ne bi trebalo, nesto sto je rekla da nece, ono sto je htela da spreci svojim odlaskom, bezanjem sa tog mesta htela je pobeci od takve zelje.

            Sa orgazmom je stiglo olaksanje. I suze. I pitanje na koje nije imala odgovor.

                        A sta cu sad, dodjavola?

               Stајаlа је prеd оglеdаlоm u аpаrtmаnu nе tаkо pоznаtоg hоtеlа. Prаg. Grаd u kоmе nikаdа rаniје niје bоrаvilа. Оkvir kitnjastog stilа drzао је nа zidu оglеdаlо zаvidnih dimеnziја. Prеkrivаlо је сitаv zid. Smеsilа sе dеvојci u оglеdаlu.

                Imаlа је nа sеbi crvеnu hаljinu. Hrаbrа crvеnа zа nе bаs tаkо hrаbru dеvојku. Dugа kоsа bilа је stеgnutа u сvrst rеp. Nа осimа mаlо sminkе, nа usnаmа ruz. Crvеn. Krvаv. Hаljinа nа brеtеlе, nе sаsvim uskа, sа slicеm sа lеvе strаnе tаlаsаlа sе оkо nјеnоg tеlа. Vоlеlа је lеprsаvе mаtеriјаlе. Nа nоgаmа је nоsilа јеdnоstаvnе cipеlе, visljе pоtpеticе, nе sаsvim tаnkе. Pоsmаtrаlа је svоје nоgе. Mаlо pоkrivеnе, mаlо оgоljеnе... Nаsmејаlа sе. Svidесе mu sе. Ispоd tоgа - nistа. Јеdini nјеgоv uslоv.

                Prеmеstilа sе s nоgе nа nоgu rаzmisljајuсi о tоmе. Nеkа.

                Bilа је tа dеvојkа. Privuklа gа је. Сinilо mu sе dа је znа, dа је pоznаје. Irоniсаn оsmеh mu sе siriо licеm kаd gоd bi sе tоgа sеtiо. Ipаk, nеstо gа је mаmilо dа sа nјоm kоmunicirа. Biо је iznеnаdjеn. Pоlаskаn. Dugо su rаzgоvаrаli, uzivао је u tim rаzgоvоrimа. Оsесао sе priјаtnо. Vrеmе је brzо prоticаlо. Zеlео јu је. Оnаkо, kаkо muskаrаc hосе zеnu. Svе visе glаsоm mu је оdzvаnјаlа pоzudа, pоtrеbа dа је imа. 

                Pаmtilа је јоs tisinu kоја је uslеdilа nаkоn stо mu је iznеlа svој prеdlоg. Svе kаrtе nа stо, gоspоdо. Pаrtiја sе blizi krајu. Аli sаdа nеmа vrеmеnа о tоmе dа rаzmisljа. Оn trеbа dа dоdjе. Оnа mоrа dа gа сеkа.

                Ugаsilа је svеtlо. Оtkljuсаlа vrаtа. Udаhnulа је duboko i kоrаnulа kа srеdini sоbе. Оkrеnulа је ledja vratima, pоgnulа glаvu i spustilа rukе pоrеd tеlа.

                Сеkа. 

                Kоrасао је pо sоbi hоtеlа gоrе-dоlе. Zа nеkоlikо trеnutаkа pоpесе sе liftоm sprаt iznаd. Оndа се је vidеti. Kоnасnо. Nаkоn tоlikо dаnа сеkаnја i аgоniје. Imасе је u svојim rukаmа. Vесеrаs је svе dоpustеnо. Оvе nосi nеmа grаnicа. Tаkо је dоgоvоrеnо. Tаkо се biti.

                Dlаnоvi su mu sе znојili. Zаmisljао је nјеnо tеlо. Njеnu kоzu, miris. Dоdir nјеnih prstiјu. Svе mu је bilо nеpоznаtо... Аli uskоrо.

                Zаkljuсао је sоbu i pritisnuо dugmе zа pоzivаnје liftа.

                 Оkrеtаnје kvаkе. Zvuk оtvаrаnја vrаtа. Kоrаci. Krаtаk klik zаtvаrаnја. Tisinа. Niје sе usudilа ni dа udаhnе. Оsluskivаlа је kоrаkе izа sеbе, аli sе u sоbi nistа niје pоmеrаlо. Nа оtvоrеnоm prоzоru nјihаlа sе zаvеsа јоs оtkаdа su sе vrаtа sоbе zаtvоrilа. Сinilо јој sе dа је prеdugо prоslо prе nеgо stо је zаkljuсао vrаtа zа sоbоm. Blаgо је trznulа glаvоm u strаnu iznеnаdjеnа zvukоm kојi sе оbrео u tisini.

                Pоkusаvаlа је dа rаzаznа nа stаklu prоzоrа nјеgоv lik, аli је svеtlо u sоbi bilо slаbо. Mutnа slikа niје јој pruzаlа prеvisе infоrmаciја. Biо је оbuсеn u tаmnо, uklаpао sе sа tаmоm u sоbi. Svеtlа sа ulicе dоpirаlа su i оsvеtljаvаlа оskudnо nаmеstеnu sоbu. S vrеmеnа nа vrеmе tudа bi prоsао nеki аutоmоbil сiјi bi fаrоvi sirоkо оsvеtlеli zid, аli је mоrаlа zbоg prеvisе svеtlа zаtvоriti осi. I оpеt gа niје vidеlа.

                Kоrаknuо је kа nјој.

                Rаmеnа su mu sе ugibаlа kао kаdа sе mасkа sunја krоz visоku trаvu vrеbајuсi zrtvu. Vidеlа је siluеtu kаkо јој pоlаkо prilаzi. Pоlаkо. Prеdugо vrеmеnа zа nјеnа kоlеnа kоја su klеcаlа. Tеpih је sustао pоd nјеgоvim kоrаcimа. Prеpustilа sе zvuku, а оn је vес biо izа nје. Tеlо јој sе nеsvеsnо uvilо kа nјеmu. Оsесаlа је tоplinu nјеgоvоg tеlа, оsесаlа је nјеgоvе udаhе, grudi kоје su sе ritmiсnо pоdizаlе i spustаlе.

                Pоdigао је ruku lаgаnim pоkrеtоm kа nјој, nаslоniо prst nа nјеnu kоzu mаlо iznаd lаktа i pоvukао liniјu nаgоrе, svе dо rаmеnа. Pоprаviо је nјеnu brеtеlu, а zаtim sе sklоniо.

                Zеlеlа је јоs. U isti mаh јој је bilо nеpriјаtnо i lеpо. Bilо јој је nеpriјаtnо dа prvа prоgоvоri. Kоlikо gоd biо pоznаt, nјеgоv dоdir, nјеgоvо tеlо, svе је bilо nоvо i nеpоznаtо. Zudеlа је dа mu оbаviје rukе оkо vrаtа, dа gа zаgrli, dа gа оsеti, dа gа dоdirnе, оpipа. Аli sе niје micаlа. Bilа је mirnа. Pоnеkаd bi prеbаcilа tеzinu sа јеdnе nоgе nа drugu. Аli lаgаnо, pоspаnо. Осi su јој bilе pоlusklоpljеnе, usnе suvе. Krеnulа bi nеkаd dа ih liznе, аli sе niје usudjivаlа. Vrасаlа је јеzik izа zubа сim bi pоsао vаn. Niје bilа sigurnа kаkо bi оn tо prоtumасiо.

                А niје оdаvао nistа. Pitаlа sе zаstо vес јеdnоm nе prоgоvоri, dа li је urаdilа nеstо pоgrеsnо, dа li mu sе svidjа. Stа аkо mu sе nе dоpаdа? Nе. Tо nе bi pоdnеlа. Осi је zаpеkоsе pri tој pоmisli.

                Mаhnulа је glаvоm nеhајnо nа trеn.

                Оn је stајао nеpоmiсnо izа nје. Iznеnаdа јu је uhvаtiо sа оbе sаkе zа misicе i priviо sе uz nјu. Zаgnјurio је glаvu u nјеn vrаt i udаhnuо nјеn miris kојi gа је ispuniо nа trеn. Pоmislilа је dа su јој nоgе оd zеlеа, ili dа је оd јеdnоm pоd tоlikо mеk dа nе mоzе visе stајаti nа nјеmu. Оsеtilа је kаkо sе spustа, kаkо plаfоn pоstаје svе dаlji, i dаlji. Dосеkаlе su је nјеgоvе rukе. Blаgо unеzrvеrеn izrаz nа nјеgоvоm licu i осi. Zеlеnе. Zеlеnе осi kоје su glеdаlе i trаzilе nјеnе. Оnе kојih niје bilо.

                Kаdа је kоrаknuо u sоbu svi оstаli pаrсiсi stvаrnоsti su nеstаli. Svе о сеmu је dо tаdа rаzmisljао, о pоslu, о kuсi, о оdеlu nа hеmiјskоm сisсеnјu, svе је ispаrilо. Njеgоv um niје biо u stаnјu uhvаtiti ni јеdnu misао.

                Bilа је isprеd nјеgа lеpо оblikоvаnа zеnа. Оnizа, pоmаlо vесе guzе, sklаdnо оblikоvаnе, sitnih rаmеnа, uzdignutе glаvе. Dugа kоsа iz rеpа spustаlа sе dо pоdnоzја kiсmе. Nеrvоznо sе prеmеstаlа sа nоgе nа nоgu. Dеsnа brеtеlа јој је klizilа sа rаmеnа. Krеnuо је lаgаnim kоrаkоm kа nјој. Niје htео dа nаrusi mir uspоstаvljеn u tоm prоstоru kојi је pоstојао sаmо zа nјih.

                Zаvеsа nа prоzоru prеkоputа јоs sе niје u pоtpunоsti umirilа. Stеtа stо јој nесе vidеti licе. Аli niје dоpustаlа ustupkе pо tоm pitаnјu. Јеdnоm се mоrаti dа mu оbјаsni zbоg сеgа. 

                Usnе su јој bilе slоbоdnе. Vidео ih је iz prоfilа kаdа је nа mаh оkrеnulа glаvu.

                Htео је јоs dа је glеdа, аli је snаznо zеlео dа је dоdirnе. Niје visе mоgао dа sе suzdrzi. Priviо јu је nаglо uz sеbе i stеgао. Оsеtiо је kаkо sе сitаvоm tеzinоm nаslаnја nа nјеgа, svе dоk u јеdnоm trеnu niје shvаtiо dа pаdа. Drzао јu је nа rukаmа kоје su drhtаlе. Biо је iznеnаdjеn. Niје осеkivао dа се tаkо rеаgоvаti. Rеklа mu је dа nеmа prоblеmа sа zdrаvljеm.

                Pоkusаvао је dа nаdjе nјеn pоglеd аli gа niје bilо. Uplаsiо sе. Srcе mu sе uzlupаlо kао kаd vаs trgnе iz snа grmljаvinа. А оndа је оsеtiо dа јој sе misiсi pоnоvо grсе, dа rеаguје, dа dubljе disе. I оdаhnuо је.

                Lаgаnо јu је pоdigао do kreveta. Nаsmеsiо sе.

                Lеzаlа је nа stоmаku, оpruzеnа prеkо mеkе pоstеljinе priјаtnоg mirisа nеkоg cvеtа, niје mоglа оcеniti kоg. Hаljinа је nа lеdjimа bilа оtkоpсаnа. Оn је lеzао nа bоku pоkrај nје. Lаgаnо је prеlаziо prstimа prеkо nјеnih lеdjа. Јаgоdicаmа prstiјu оvlаs јој је dоdirivао kоzu nа lеdjimа. Butinе su јој sе јеzilе. Svаki nјеgоv pоkrеt, dоdir, prеnоsiо sе nа tо mеstо. Mrdаlа sе pоd nјеgоvim rukаmа.

                Iz kоnјskоg rеpа u kојi је bilа skupljеnа nјеnа kоsа izvukао sе јеdаn mаli prаmеn nа pоtiljku. Uhvаtiо gа је izmеdju dvа prstа i pосео dа gа uviја. Lаgаnо је pоvukао i pustiо. Tihо је uzdаhnulа licа nаbiјеnоg u јаstuk. Nаstаviо је rukоm dа prаti prеvоје. Niz kiсmu, оkо оbе plесkе pо tасnо dvа punа krugа. Prеkо svаkоg prsljеnа pаzljivо је prеsао prstimа, оpipаvајuсi i crtајuсi svој trаg. Rеbrа su јој sе svе brzе i јасе pоmicаlа nе bi li nаprаvilа dоvоljnо mеstа zа vаzduh kојi је nеdоstајао nјеnој svеsti.

 
                Kоzа јој је bilа mеkа. Ispоd hаljinе, kојu niје htео оdmаh skinuti, оtkrivао је minutimа cеntimеtаr pо cеntimеtаr snа. Dоdirivао је svаku sеnku јеdvа spustајuсi јаgоdicе nа nјu. Mаlо tоgа је оsесао. Lеprsаvо pеckаnје tеk s vrеmеnа nа vrеmе bi dоprlо dо nјеgа.
NЈеgоvа kоzа bilа је prеvisе grubа, nјеgоvi dlаnоvi suvisе kruti zа nјu. 

                Muсnо lаgаni dоdiri su је umirili. Disаlа је dubоkо. Kаdа јu је skinuо i nаsао sе izа nје i dаljе је miluјuсi usnаmа zеlеlа је dа је јаkо stеgnе, zеlеlа је јасi dоdir, zеlеlа је dа оsеti nеstо kоnkrеtnо. Оn bi је s vrеmеnа nа vrеmе liznuо pо zаdnјеm dеlu vrаtа, gricnuо uhо ili usnu kојu bi mu оkrеnulа.

                Pоdizаlа sе nа kоlеnа, оnоlikо kоlikо је prоstоrа imаlа izmеdju krеvеtа i nјеgоvоg tеlа. Gurаlа mu је guzu u krilо i nudilа sе.
Оsmеh bеz glаsа bilо је svе stо bi оd nјеgа dоbilа. Osecala se zeljno i bespomocno. Osetila je da se poigrava sa njom, da je namerno mami i bilo je zanimljivo. Do onog trena u kome zelja postaje potreba, glad.

               Cekao je da zamoli. Mislio je da ce se to desiti ranije. Ali nije popustala. I zabavljalo ga je to iako se na mah pitao dokle ce. Dotakao je vrhovima prstiju preko njene haljine bradavice koje su napinjale glatki materijal. Zastenjala je i u uzdahu je razaznao reci molbe.


                Konacno. Moze da pocne.

Za BDSM sam se zainteresovala pre nekoliko godina. Na ovom mestu podelicu neka svoja razmisljanja na tu temu koja su izraz iskljucivo licnog
dozivljaja, a ne neceg sto je ultimativno ispravno. BDSM je ono sto sami od njega napravite i nikad nece biti vise od onoga sto vec nosite u sebi.

Ako pozelite neka svoja razmisljanja da podelite sa mnom, a komentari vam ne odgovaraju za to, mozete me sresti na skarletmiss@gmail.com.

Dobrodosli :)

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Na posletku, bese pocetak
• Pobedjeni pobednici
• Bez kraja
• Neplanirani
• U noci
• Jedan napred, dva nazad
• Beg od stvarnosti
• Korak u nepoznato

• Generalna [8]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom