beyond the bounds

            Dani su nemilosrdno prolazili jedan  za drugim. Svakodnevne radne obaveze i problemi gotovo sasvim su izbacili iz misli dogadjaj od pre dva meseca. Pre nedelju dana joj je pao na pamet. Samoca, nedostatak partnera i bujna masta ucinili su svoje. Pitala se da li je promenio broj, da li bi se setio ako bi ga pozvala, da li bi bio ljut. Mozda ravnodusan?  Svako malo bi joj misli odletele na tu stranu, ni na sta ceo dan nije uspevala da se skoncentrise.
A onda je u jednom neprimetnom trenutku prelomila...

           Ili bolje reci tek nacela svoju odlucnost, jer to vece dugo se prevrtala po krevetu nesigurna i sumnjicava. Nije sumnjala u to zeli li da ga vidi. Ne, u to je bila sasvim sigurna. Ono sto ju je uznemiravalo bila je njegova reakcija. Sa tim da moze biti odbijena i ismejana nije se mogla pomiriti. Sa tim da je zaboravljena.

           Prebirajuci po glavi razloge i kopajuci po sebi u potrazi za zenskom intuicijom, kako je sebi govorila, a zapravo trazeci maleni znak odobravanja negde u svojoj svesti, utonula je u san. Oko 3 sata i nesto sitno minuta se trgla. Kao da nije ni prekidala misli snom ili kao da je san bio samo sledeca faza razmisljanja, dohvatila je telefon i otkucala jednu rec i dva slova, stisnula send i vratila se spavanju.

           "Dodji" mu je igralo na ekranu telefona. Rec koju isprva nije ni razumeo. Samo je tupo zurio u poruku, pa u sat, pa nazad na poruku. Nepoznat broj. Opet otvara poruku, zmirka. A onda je spazio ispod praznog reda inicijale. Njeni inicijali. Neverica kao ostrica mu je prosekla svest. Ona... Smesak na usnama. Spustio je telefon na stocic pored kreveta. Sutra...

           Do podneva se pitala da li je dobio poruku, da li se setio, kako je reagovao. Pitala se sta ce odgovoritii. Trzala se na svaki zvuk koji podseca na vibraciju telefona. Onda je popodne ubedila sebe da je bolje da ne odgovori, da je to ludost da je greska. I zaista nije osecala ni radost ni razocarenje zbog tisine u kojoj se nasla.

           Oko 22h telefon je zazvonio. Skocila je sa dvoseda i dohvatila telefon u istoj sekundi. On. Obisla je krug oko stocica u dnevnoj sobi. Sela na fotelju. Ustala. Otisla u kuhinju. Javila se. Vise iz straha da ce telefon prestati da zvoni nego iz potrebe da se javi.
- Da?
Kratka pauza u kojoj je zaustavila dah.
- Ti si?
Upitala je malo nesigurnije. Odmah se ugrizla za jezik i pogledala u plafon trazeci spas.
- Ja sam. Trazila si me sinoc. Slusam...
Trazila je smisao u njegovim recima. Bescujno je uzdahnula. Opsovala ga je u sebi sto toliko nije od pomoci.
 - Pa trazila sam te jer sam htela da te vidim, da popricamo posto sam prosli put tako nestala, zao mi je, ali eto mislila sam da ne bi bilo lose mozda, ako zelis, ovih dana, ako si slobodan...

           Grleni smeh sa druge strane ju je prekinuo u pola recenice. Ili tacnije rafala reci koji je ispalila u tek nekoliko sekundi.
- Macko, sve je u redu. Nisam ljut.
Nije bila sigurna kako da reaguje. Nije bila sigurna sta treba da kaze.
- Slobodan sam prekosutra. Mozemo se naci na kafi da se ispricamo. Ostala si mi duzna jedan razgovor prosli put.
Glas mu je bio vedar. Nije bilo ni traga ljutnji. Radovala se. Ali je bila uzdrzana.
- Moze. Javi se da se dogovorimo kad i gde.

           Nasmesila se posto su zavrsili razgovor uz par uobicajenih recenica. I namignula sama sebi. Bice dobro. Sve ce biti dobro.

           Znao je sta treba da uradi, kako da se ponasa, sta ce reci. Ipak ceo taj dan je bio blago uznemiren. Neizvesnost ga je cinila napetim. Jedva je cekao da dodje vece.

           Ostro kucanje na vratima ju je trglo iz misli. Presla je pogledom preko sata na zidu dok je ustajala iz fotelje nekako lenjo. Kasni... Zamisljala je njegove ruke, miris, oci. Skljocanje kljuca koji je zurno okretala u bravi izgledalo je kao odbrojavanje. Pre nego sto je otvorila vrata pogledala se u ogledalo. Obicna crna haljina, bez ukrasa i dodatnih detalja, opustena, lezerna, malo iznad kolena, bosa. Pogledala je oci koje su je gledale iz ogledala i nasmesila im se kratko, jedva primetno. Stegla je odlucno kvaku.

           Nakon sto je otvorila vrata nekoliko trenutaka ga je gledala. Nista se nije promenilo. To je bio on. Bas onakav kakvog je ostavila onog jutra. Bio je poznat i nekako stran u isti momenat. Pomerila se u stranu. Dok je prolazio pored nje osetila je onaj isti parfem koji je na njemu mirisao i ono vece. Telo je reagovalo na njegovu blizinu. Tek sad je primetila koliko je vislji i krupniji od nje. Ono vece joj je stajao iza ledja, nije ga videla ispred sebe, osim dok su lezali...

           Nije bio siguran sta se desava. Cuo je korake u stanu, a onda je predugo trajalo cekanje da se vrata otvore. Kada ih je otvorila video je na njenom licu zbunjenost. Mali trag neprepoznavanja i sumnje. Brzo se sklonila u stranu. Progurao se pored nje u maleni hodnik i izuo se. Pitao se hoce li nesto reci ili ce samo cutati. Smesio se i cekao njenu reakciju.

           Nije sacekala da se raskomoti do kraja, odmah je krenula u dnevnu sobu pruzajuci mu pogled na svoja ledja. Nije ocekivala da ce je stici koji sekund kasnije i zaustaviti je. Naslonio ju je na stok vrata drzeci ruke naslonjene oko njene glave. Priblizio je svoje usne tik do njenih. Nije ih pomerao. Nije nista govorio. Nije se micao. Krenula je da se izmakne.
- Mirna.

           Pet slova se tako lagano skotrljalo preko njegovog jezika. Gotovo sapatom. Ukocila se. Gledala je u njega, ravno u podnozje vrata. Stegla je pesnice. Osecala je ivice noktiju kako se zarivaju u kozu na dlanovima. Odvracalo joj je paznju od onoga sto se desavalo.
- Dosao sam. Sta ces sad?

           Mogla je da vidi kako se smesi. Kako je cacka. Nije u sebi imala previse hrabrosti. Ali zato inata nikad nije falilo.

           Podigla je visoko bradu, prekrstila je ruke na grudima, a zatim polako podigla pogled skroz do njegovih ociju.

- Planirala sam da te ugostim, ali bi izgleda trebalo samo da donesem lampu da mi je uperis u lice i budes sasvim u elementu.

           Takav odgovor nije ocekivao. Izgleda da ju je teze zbuniti. Fino... Spustio je ruke i pomerio se u stranu propustajuci je da prodje. Kratko mu je klimnula glavom i osetila da se zabavlja. Usla je u dnevnu sobu i pustila ga da se smesti.

- Ja sedim tu. Pomeri se u fotelju.
Blago je stegla ivice usana i podigla obrve cekajuci da se pomeri tamo gde mu je rekla.

           Ostro ju je pogledao. Neko bi da se igra... Bez izraza na licu se pomerio i nezainteresovano poceo da razgleda prostoriju.

           Kao da se odmeravaju pred okrsaj, bez direktnih pogleda i naglih pokreta, narednih nekoliko minuta prosli su u tisini i opreznosti. Onda je otisla da kuva kafu bez reci.

           Pre nego sto je toga postala svesna proslo je vise od sata kako sedi u njenom stanu. Prijatno su pili kafu i pricali o stvarima koje se ni malo nisu ticale njih i onoga sto se desilo one noci. Smejala se i bilo je prijatno. Iznenadjujuce prijatno i opusteno.

- Onaj ispad je bio jako ruzan i nekulturan. Nisam to ocekivao od tebe.
Skrenula je pogled u stranu na ove reci. To je bio njen odgovor.
Uzdahnuo je.
- Dakle?
- Sta dakle?
- Nemas nista da kazes povodom toga?
- Mislim da nema potrebe ista da se kaze.
- I u 3 izjutra me budis zato sto nemas sta da mi kazes?
Prevrnula je ocima i zavrtela glavom.
- Zasto da isticemo ono sto je ocigledno? Bas uzivas u tome?
Gledao ju je. Nije bio siguran sta je u njenoj glavi, a ona nije bila voljna o tome da prica. Video je da pritiskanjem nece nista uraditi. Povukao se korak nazad ostavljajuci joj prostora da dise.
Tisina je trajala predugo.
- Hoces da odem?
Pogledala ga je iznenadjeno.
- Ne.
Odgovor je bio tako brz da sumnji u iskrenost nije bilo mesta.

           Pomakao se malo napred i polako spustio soljicu na tanjiric. Naslonio se laktovima na kolena i u jednom dugom pogledu potrazio malo potvrde u njenim ocima.

- Da li se nesto promenilo za ovo vreme koliko se nismo culi?
- Kako mislis?
- U smislu onoga o cemu smo razgovarali...
- Ne...
- I dalje to zelis?
- Da.
- Ne na jedno vece. Na neodredjeno?
Uzdah.
- Mozda.
- Mozda nije odgovor.
- Zelim...
Cutao je neko vreme, a onda se ustao.
- Treba da krenem.

           Posmatrala ga je. Nije joj bilo jasno sta je pogresno rekla da je tako naglo skocio. Krenula je za njim ka ulaznim vratima. Spreman je cekao da mu otvori. Nije to zelela. Zelela je jos malo da ostane ovde. 

- Neces da me poljubis za laku noc?
Nakrenuo joj je obraz i spustio se malo da moze da ga dohvati.
- Pa nisi zasluzio.
Isplazila mu se uz smesak. Opet je bio opusten.

Sledeceg trena je bila pribijena uz vrata dok je njegovo telo bilo pribijeno uz nju.
- A sta sam zasluzio?
Gurala ga je od sebe, ali se nije micao. Stegla je zube i ljutito ga pogledala.
- Nerviram te?
Prevrnula je ocima.
- Svasta bih ti uradio sad... Ali se plasim da ces pobeci.
Gledao ju je smeseci se.
- Plasis se ti sam sebe.
- Opa! Maca nije pojela jezik. A zabrinuo sam se na trenutak.
- Mogu misliti...

           Razmakao joj je noge kolenom i zavukao ruku pod haljinu. Pocela je da se vrpolji i da se brani. Krenula je da mu se izmakne, ali ju je cvrsto drzao drugom rukom i pritiskao telom. Stegao joj je sakom unutrasnju stranu butina. A onda se naglo odmakao.

           Ubrzano je disala i popravljala kosu. Nije ga gledala. Nakasljala se. Otvorila je polako vrata, samo malo.
- Javicu ti se. Sve ce biti u redu.
Sapnuo je i nasmesio se ugodno. Otvorio je vrata do kraja.
- Misli svojom glavom i opusti se.
Poljubio ju je u obraz i izasao.

           Zatvorila je vrata za njim bezizrazajnog lica. Shvatila je da zaista zeli da bude pored njega. Zeli da provodi vreme sa njim. Zeli da se igra s njim. Vreme provedeno sa njim je zabavno i ispunjujuce. Nije dosadan. Nije predvidiv. Nije glup. Njegovo prisustvo prija. On prija...

           Misli svojom glavom i opusti se. Kao da je lako opustiti se...

Za BDSM sam se zainteresovala pre nekoliko godina. Na ovom mestu podelicu neka svoja razmisljanja na tu temu koja su izraz iskljucivo licnog
dozivljaja, a ne neceg sto je ultimativno ispravno. BDSM je ono sto sami od njega napravite i nikad nece biti vise od onoga sto vec nosite u sebi.

Ako pozelite neka svoja razmisljanja da podelite sa mnom, a komentari vam ne odgovaraju za to, mozete me sresti na skarletmiss@gmail.com.

Dobrodosli :)

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Na posletku, bese pocetak
• Pobedjeni pobednici
• Bez kraja
• Neplanirani
• U noci
• Jedan napred, dva nazad
• Beg od stvarnosti
• Korak u nepoznato

• Generalna [8]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom