beyond the bounds

"Nista nije unisteno vatrom, samo je sazeto."

Neplanirani

skarletmiss | 19 Jul, 2014 18:48

 

          Mlad mesec drzi u zagrljaju jedva vidljivu zvezdu. Restoran na Savi pruzio je utociste vecerasnjoj proslavi. Grupa od desetak ljudi sedela je za stolom. Ostaci vecere jos su stajali u umrljanim tanjirima ispred njih. Ispijali su uglavnom vino i neke mesavine koji ni sami nisu mogli bas definisati. Jedna stolica ceka svog gosta, prazna. Vece je vec odmaklo, svi su se opustili, pricaju se sale i prepricavaju dogodovstine. Smeh se kotrlja po vetru koji dolazi sa reke.

- Mislim da ona tebe trazi.
Govori mladic muskarcu na celu stola pokazujuci rukom neodredjeno u pravcu mlade gospodjice koja stoji na ulasku u restoran i klizi pogledom nenaviknutim na tamu preko guzve. Nasmesio se. Poslednji gost je konacno stigao.

          Pogledi su im se susreli. Nasmesila se u znak izvinjenja i koraknula mu u susret. Rodjendanske cestitke i uobicajene zelje uz smeh i malo bockanja nisu dugo potrajale. Poveo ju je do stola oslabadjajuci njene ruke poklona. Predstavio ju je kratko, mada se sa vecinom poznavala. Spustila se na stolicu koja ju je cekala i upustila se u kratak razgovor sa prijateljicom koju dugo nije srela.

          Nije volela okupljanja. Bila joj je odbojna ta lazna bliskost i neiskrenost koja se javljala u takvim situacijama i bila gotovo neizbezna. Zavist, toliko ukorenjena u ljudskom rodu i prezrivi pogledi na tudji uspeh nikada nije u potpunosti mogla da razume i prihvati.

          Cavrljala je sa nekoliko ljudi koji su joj bili najblizi. Osnovne dnevne teme bile su na pretresu. A onda se razgovor nekako naveo na njenu dogodovstinu sa jednog letovanja. Tada je putovala sa slavljenikom i ostatkom drustva sa kojim je tada redovno provodila vreme. Prepricavanje je pocelo i onda su upadali jedno drugom u rec, ispravljali se i smejali odmotavajuci klupko. Citava druzina pomno je pratila pricu i glasnim smehom podrzavala glavne naratore. Pratila je pogledom ljude i svog prijatelja i pripremala se da ga prekine na delu koji je sledio, unapred se osmehujuci onome sto je dolazilo.

          U najudaljeniji deo stola kratko je zavukla pogled. Udahnula je da nastavi, a onda je najednom vratila pogled tamo gde je bio malo pre. Zeleni mrak sa nadmocnim osmehom posmatrao ju je iz tog coska. Nije vise cula dokle je prica stigla. Osetila je kako joj se koza duz kicme jezi i kako se taj grc siri kroz nju izbijajuci joj vazduh iz pluca. Zaboravila je sta je htela da doda. Nezno je otpila gutljaj svog pica i spustila casu na sto. Ruka naslonjena na prekrstena kolena treperavo je podrhtavala. Nije vise govorila, samo je tupo fiksirala fleku od vina na salveti ispred sebe.

          Krajickom oka uhvatila je pokret u tom delu prostora. Podigao se i gledala je njegovu figuru kako se krece i obilazi okolo provlaceci se kroz guzvu. Pozdravio se sa slavljenikom, izvinio se sto mora da krene, neodredjeno klimnuo glavom ka ostatku drustva. Susreo joj se pogled sa njegovim. Pogled koji je trajao predugo za dva neznanca koji se slucajno sretose u zajednickom drustvu. Okrenula se ka devojci da joj odgovori na neko pitanje koje je pre par trenutaka cula nagde u daljini. Njega vise nije bilo.

          Nije se dugo zadrzala posle toga. Sacekala je dvadesetak minuta, a onda se i sama pozdravila sa drustvom. Nije bila sposobna za neki zahtevniji razgovor niti raspolozena za salu i smeh. Uvila se u sal da se zastiti od vetra i odlucila malo prosetati. Razmisljala je o njemu. O onome sto je sa njim podelila. Postojao je u njoj neki nagon koji ju je vukao u samo srediste te vatre kojoj nije htela prici. Cvrsto se drzala na distanci od njega opustajuci svoje odbrambene stege u retkim trenucima kada zelja nadvlada razum.

Uplaseno se trgla kada je naglo skrenuo ispred nje. Pogledala ga je puna besa. Zar nije otisao?
- Upadaj.
Kratko je rekao ne gledajuci je uopste.
- Hocu da prosetam.
Ukopala se u mestu nesigurna sta treba da uradi.
- Treba li sve da ti se ponavlja dva puta ili si u stanju nesto da poslusas iz prve?
Osetila je neodredjen bol u stomaku od njegovog pogleda. Mucnina joj se razlila po svesti i samo je cutke sela u kola i vezala pojas.

          Nekoliko minuta su se vozili u tisini. Sta god joj je palo na pamet da kaze ili upita, kada je trebalo da zausti, cinilo joj se najednom suvise ocigledno, trivijalno i glupo. Od svega je odustajala. Bes je zamenila neizvesnost i desetine mogucih scenarija. A ni jedan joj se nije svideo. Gledala ga je ispod oka. Nije obracao paznju na nju. Kao da je bila deo auta u kome se vozio sam. Skoncentrisano je gledao put.

          Bila je ljuta sto je posla s njim. Kako je mogla biti tako predvidljiva. Zasto je upadala u te njegove zamke? Zasto je mesao ono sto je bilo ograniceno na seks u svakodnevne situacije? Nije imala nameru da bude poslusa na sred ulice. To nije njena vizija stvari. Zasto je dopustala sebi da se priklanja njegovim nacinima? Zasto bi oni bili ispravniji od njenih? Zasto nije imala volje da im se suprostavlja?

          Stali su na crveno. Sat koji je odbrojavao saputao je da im ostaje jos 47 sekundi tisine. Naglo se okrenuo ka njoj pritiskajuci joj rukom ramena na sediste i poceo da je ljubi. Ugrizao joj je usne i ljubio je kao sto preziveli mornar nakon brodoloma nasrce na zenu ljubeci sam zivot. Njene usne su odgovarale, njeno telo se budilo i napinjalo ka njemu, ali su ruke gurale njegovo telo dalje od nje. Nije se previse brinuo zbog toga. Razum ce zacutati kad tad. Bio je dobrog raspolozenja veceras.

- Strah te da te vide sa mnom, hm?
Prevrnula je ocima sa nevericom u pogledu.
- Vozis, htela bih da stignem kuci u jednom komadu.
- Ko ti je rekao da ides kuci?

          Vragolasto se nasmesio povijajuci usne na jednu stranu. Iznenadjeno ga je pogledala. Negde joj se palila lampica koja je saputala da treba da protestvuje i da se buni, ali se nije mogla setiti kako se to radi. Okrenula je glavu udobnije se namestajuci i zagledala se kroz prozor.

                    Glasno se nasmejao, krstareci na drugi kraj grada.

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

 
Powered by blog.rs